Neko drugi će napraviti organizaciju, okupiti ljude, napraviti plan akcije, povezati se sa globalnim saveznicima, izvesti revoluciju, zameniti stari sistem novim – dok će oni sami mirno da nastave da kucaju na tastaturi svoje junačke „ma-samo-motka-i-ulica“ komentare.

Šta mislite, u čijem je interesu da se broj đaka po nastavniku u Srbiji određuje prema normama Svetske banke, a ne prema normama efikasnog i temeljnog obrazovanja?

Bitno je ukazati na očigledne primere „šibicarenja“ sa istraživanjima javnog mnjenja i upozoriti javnost da ne naseda na prevaru. Šibicari će se svakako ljutiti, vikati, vređati, ali na kraju ćemo svi shvatiti s kim imamo posla.

Zato sada treba otvoriti oči, razumeti ono što se oko nas dešava i nešto uraditi. A za to je svakako najbolje pažljivo slušati onog ko sve više postaje „glavni agent okupacije“.

Društvo sa podeljenom elitom, pri čemu se deo elite toliko otuđio od sopstvenog društva da često radi i protiv njegovih interesa, ne može brzo da izađe iz krize. Potreban je naročiti napor onog dela elite koji je ostao lojalan svome društvu da se formuliše izlazna strategija i za nju mobiliše narod.